1 SPOMINANJE NA RODNI KRAJ – Bedřich Sič – br. 18

Tako su nam pri guljeni klasov, morali stric Joza Ribarak povidat, kako je to bilo, da su se tako lahko zadužili. Da su ur za dvi ljieta došli o svoju jedinu kravu a na maloj hižici ur je bilo tuliko duga, da ur ani ta nibila nihova. Pri tuom su se puoctivo živili, va šenkaus ni su hodili, nek su imali veť dicie a ženu niemoťnu. Vidielka nie bilo, tako su se začali živit s posudjenich piniez. Žid je znav lipo s takovimi ljudi zahajat, ča su si došli posudit. Prvo je je privitav a dav siest, na najlipše miesto, kod kad bi došav ta najvzacnij guost s celuoga kraja. Pri tuom je hned na svoju ženu puolag zakričav:" Sara, bring Kuglupf Herr Rybarek ist da". Hipac su si povidali a Sara je doniesla na pladnji lipu furmu a k tomu oš luončiť tega. Až su pojili dobre furme, ku duoma ur ni su dugo vidili, je jich žid začev spovidat ča bi prahali, da su ga došli navštívit. Preg toga da je si to mogav domislit,

za to da stric Joza ni su bili něguov prvi guost, z Frielištofa. Tich ur je imav jako čuda. No a stric Joza su zaprosili o posudjenje 1000 Kč. Žid jich ni vignav, nek jese vigovoriv, da si muore pinezi pripravit a stric Joza si muoru duojt za tajedan pruo nje. Med tim časom je se žid presvidočiv da stric Joza imaju svoju hižicu nezaduženu a k tomu oš jednu kravu. Kad su stric Joza za tajedan došli podruguoč, tako je jich zopet lipo pogostiv a pinezi na " směnku" posudiv. Nek za par misjeci, su stric Joza šli zopet a tako su tamo bili veťkrat a sevaljek dobro poguoštjeni a pinezi su dostali. Na konci drugoga ljieta ur je to začalo bit židovi čuda. Tako je jim pogroziv, kad nedonesu prvu splatku, tako tě jim dat prodat nihovu jedinu dojnu kravu. Huďak nisu imali čim zaplatit, tako su puozbili posliednje živobitie, kravu su im uodibrali za polovičnu cenu, ča bi drugačije kušala. Na veliku sriťu, v lieti 1935 je to začelo bit s pracu buolje. Dica su ur takaj dorasli a mogli ťaťi pomoť prividielat. Tim su pak mogli po mrvu dug splatjat a svoje bivanje si zahranili a mogli ostat na svojoj hiži.

Takovich nesritnich je bilo ta čas va seli čuda. Oš bi rad vzpomienuv ča sme imali u nas va seli za službe.

Prijevod

Tako nam je kod branja klasja stric Joza Rybarek pričao kako se lako zadužio. Već za dvije godine izgubio je muznu kravu i mala kućica bila je tako zadužena da već nije bila njegova. Usprkos tomu da je pošteno radio, u konobu nije išao ali nažalost je imao više djece i bolesnu suprugu. Nije bilo zarade, onda je počeo živjeti iz posuđenog novca. Židov je znao rukovati s ovim ljudima koji su došli posuditi novac. Najprije ih je lijepo dočekao i ponudio im je najbolje mjesto za sjedenje kako bi je došao najdragocjeniji gost iz cijelog kraja. Uz to je glasno dozivao svoju suprugu: „Sara, donesi buhtlu, gospodin Rybarek je ovdje.“ Neko vrijeme su razgovarali i Sara je donesla na tanjuru lijepu buhtlu i šalicu čaja. Kad je stric pojeo komad buhtle, koju je već dugo nije vidio, počeo ga je Židov pitati što mu treba, zašto ga je posjetio. Mogao mu je to pasti na pamet jer stric Joza nije bio njegov prvi gost iz Frielištofa. Bilo ih je već dosta. Stric Joza je zamolio za 1000 kruna. Židov ga nije istjerao, izgovorio se da treba novac pripremiti i stric može doći za tjedan dana. U međuvremenu se Židov uvjerio da stricova kuća nije zadužena i da stric ima još kravu. Kad je stric došao drugi put onda ga je Židov ponovno lijepo ugostio i posudio mu je novac na mjenicu. Poslije nekoliko mjeseca išao je stric k Židovu ponovno, opet su ga lijepo ugostili i i dobio je novac. Na kraju druge godine počeo je Židov biti naljućen. Zaprijetio mu je da mu će prodati njegovu jedinu muznu kravu kad neće dobiti prvu otplatu. Stric nije mogao zaplatiti, onda je izgubio kravu koja ih je hranila. Krava se prodala za polovicu novca nego što bi stvarno koštala. Nasreću u 1935. bilo je to s poslom bolje. Djeca su izrasla i mogla su nešto zaraditi. Poslije su mogli otplatiti dugove i mogli su ostati u svojoj kući.

Ovih nesretnih ljudi bilo je u selu tada dosta. Još bih želio podsjetiti kakve smo imali u selu usluge. 


Skip Table of contents

Table of contents

  • 1 SPOMINANJE NA RODNI KRAJ – Bedřich Sič – br. 18
Skip Navigation

Navigation

Skip Settings

Settings