SPOMINANJE NA RODNI KRAJ – Bedřich Sič – br. 16

kniga

Site: E-learning moravské chorvatštiny
Course: Jezik moravskih Hrvata - primarni tečaj
Book: SPOMINANJE NA RODNI KRAJ – Bedřich Sič – br. 16
Printed by: Guest user
Date: Monday, 28 November 2022, 09:50 AM

Table of contents

1 SPOMINANJE NA RODNI KRAJ – Bedřich Sič – br. 16

Hlapcuom se ale va vuodu nichtilo, tako su si to s stricom viminili. Stric Joza su si vigrnuli gatě a veliju:" Tako těme ga zacuvat:. Zamte uoje vi a ja ťu puojd rivat za kuola, ča najdalje to puoje. To ale oš stricu Jozi ni stačilo. Chtili su aj kuola od vuoza stiegnut. Nek hlapce ni su mogli pregovorit, da jim pomuoru. Sami to nisu zmuogli. Tako su se dali va rozebiranje sami. Najprv su vihakli branuovljake a su je rozhitali, ča najdalje su mogli od vuoza va vuodu. Pak su vitiegli klinjac a vage zieli a takaj odhitili, ča najdalje. Pak oš su od sich kuol, s tim klincuom vitukli na uosi kuol, to zaistienje a su aspoň tie podpuornje, ča podpiraju velike luojtre, stiegli a takaj rozhitali ča najdalje. Na sriťu su velike luojtre držale, va sredini svezane želieznim lancom. Drugačije bi se prevrnule same, preg kuolov va vuodu.

Hlapci su se med tim polavku stricu Jozi zgubili a su šli dom puni straha, kako tě to rano se dopast. Ale ur po ciesti dom je jim napalo da těju se vigovorit, da su ta nihov vuoz, pred nimi morali, drugi hlapci za nugav, stricu Ivi zarinut. Oni ni su znali, da je to vuoz strica Joze. No nihova sriťa, da je jim ta vigovor višla.

Huďak stric Joza su po rozibrani vuoza šli spokuojno dom. Va duhi su si velili, tako Ivac mi sme viravnani. Nek rano kad su se zbudili a višli na dvuor, je jim to naraz došlo, da nim nihov vuoz duoma hibi. To ča su pak prožili, si muorete sami domislit. Sieno je moralo dom. Nikamur nisu ani mogli a ravno su šli si k jielovačnoj mlaki, iskat svoje rozhitane kuse, od vlastnuoga vuoza. Nek je se jim to podarilo va kalnej vuodi se našmatrat, ča su si sami rozhitali a vuoz dostali vkup to je jim dalo čuda, čuda veť pracje, nek tuo rozibiranje.

Krivicu ale ni su mogli nikom uor dat, za to da su si to sami zakrivili a vuoz zarinuli a ruozibrali, pri tuom su mljali, susiedu zlo oplatit. Tako su jich buog hned na miesti pokaštigali. Su si za to aspoň svuoj uočistac, hned na zemlji splatili. Oni su si svoju krivicu morali sami priznat. Od toga časa, se ur nigdar ni su s susiedom poškrečali. Susied je si pluot na vrti poopraviv a pipke ur ni su mogle k njimu. A ostali su dobrimi susiedi.

Prijevod

Mladići nisu htjeli ići u vodu onda su si to sa stricom izmjenili. Stric je navukao gaće i kaže: „Vozit  ćemo natrag. Uzmite ruda i ja ću gurati iza kotače koliko kod to će biti moguće.“ Ali to nije bilo za strica Joze dovoljno. Htio je stegnuti kotače kola. Nije mogao nagovoriti mladiće da bi su mu pomogli. Sam to nije mogao uraditi. Onda je počeo razlagati kola sam. Najprije je izvukao učvršćenje i bacio ga je u vodu. Nakon toga je izvukao čep i vage i također ih je odbacio najdalje koliko je to bilo moguće.  S čepom je istukao na osovine osiguraničke čepove i skinuo je potporanje velikih ljestava i također ih je razbacio. Nasreću bile su velike ljestve usred povezane željeznim lančićem. Drugačije bi su se prevrnule preko kotača u vodu.

                Mladići su se stricu Jozi polako izgubili i išli su kući puni straha kako to će u jutro završiti. Ali još na putu im je pao na pamet izgovor da su kola morali neki drugi mladići prije njih gurnuti iza ugla k stricu Jozi i oni nisu znali da to su njegova kola. Imali su više sreće nego pameti da im je izgovor pošao za rukom.

Nesretni stric Joza išao je zadovoljan nakon razlaganja kola kući. Mislio si: „Ivac, izravnali smo se.“ Samo kad se u jutro probudio i išao je na dvorište, saznao je da mu kola nestaju i odmah je sve shvatio.  Možemo se sami uobraziti što je poslije doživio. Sijeno se moralo dovesti kući. Nije se mogao nikome žaliti, išao je k ilovastoj jami tražiti razbacane komade vlasnih kola. Dok je uspio u prlavoj vodi naći sve što je sam razbacao i kola je ponovno sastavio, bio je to veći trud nego razlaganje.  

                Nije mogao nekoga okriviti, sam je bio kriv jer je kola sam zagurao u vodu i razložio, misleći kako se susjedu osvetio. Bog ga je odmah kaznio. Time si svoje čistilište još ovdje na zemlji isplatio. On je morao svou krivnju sebi priznati. Od tog vremena nije se sa susjedom svađao. Susjed je popravio plot i kokoši već nisu mogle ići u njegov vrt. Ostali su dobrim prijatejima.