SPOMINANJE NA RODNI KRAJ – Bedřich Sič – br. 15

kniga

Site: E-learning moravské chorvatštiny
Course: Jezik moravskih Hrvata - primarni tečaj
Book: SPOMINANJE NA RODNI KRAJ – Bedřich Sič – br. 15
Printed by: Guest user
Date: Monday, 4 March 2024, 01:39 PM

Table of contents

1 SPOMINANJE NA RODNI KRAJ – Bedřich Sič – br. 15

Tako su šli jednuč v noti, dobro podguráženi vínom četiri kamaradi" Mate, Tuome, Jandre a Jure okolo sela. Kad su se ur dost vijačili, su bili blizko hiže, kade su imali tri sluobodne divičice. Hipac su se dogovarali, ča vipeljat ťaťi tich divičic, stricu Jozi, ki su se znali jako rozsrdit. No ništo nim muorame udielat. Pri tuom su po škurini vidili pred nihovim stanuom vuoz, predielani na velike luojtre, na zvažanje sena. Ta čas oš ni bilo elektricko svitlo va seli. Hlapci su se zdogovorili a potihu sujim tavuoz potiegli, preg jedne hiže za nugav a su se u susieda zastavili. Stric Joza su ale spali kod va opavki a su ništo začuli. Hned su friško neg gatě navlikli a ur su bili na placi. Hlapci ur niesu mogli uteť. Stric Joza veliju:" Ča to dielate?". Cieli prestrašeni, Tuome, ča je jim biv najbližlje, je napalo, da nek uon muore se zahranit, veli potihu:“Ale radi bi sme ovo susiedu, stricu Ivi ništo vipeljali a premišljame, kamo jim ta vuoz zavlačit.

Oni susiedi su se bok pipkov, kie su se podškrabale jim na vrt a čavriedno se progrebale, teprva nedavno pred tim poškrečali. Stricu Jozi to blisklo va glavi a hned su se pridali.

Va duhi si veliju, ja ťu mu to aspoň mrvu oplatit. Potihu veliju hlapcom:" Ja ťu vam pomoť, nok nikomuor to nesmite prozradit. Ta vuoz těme zaklačit až va jielovačnu mlaku. Hlapci su se buojali, da těju stric Joza svuoj vuoz poznat, tako su velili, ale stačilo bi nek k vam za nugav. Stric Joza su zabili, da su svuoj vuoz puod viečer virinuli pred nihovu hižu a po škurini ga nisu poznali. Hlapce su znuova potihu pregovarali a zieli za uoje a veliju: "Pomožte mi klačit". Ni su si dali ništ reť a hlapce nabadali nek rivajte a v duhi su si mislili, ja muoram Ivacu, tuo škriečanje oplatit. Ono je to bilo daj 200 metrov daleko. Na puov ciesti su hlapci zopet strica pregovarali, da bi , to ur moglo stačit. Ale stric jim nisu dali miera a vuoz su jim muorali pomoť zarinut, až va jielovačnu mlaku. Až va vuodu daj po koliena diboku.

Prijevod

Jedne noći išla je malo pijana četvorica prijatelja – Mate, Tuome, Jandre i Jure oko sela. Pjevali su i došli ka kući u kojoj su živjele tri neudane djevojke.  Kratko vrijeme su se dogovarali što duhovito uraditi ocu djevojaka, stricu Jozi koji se znao stvarno naljutiti. Našli su ispred kuće kola koja su bila izmijenjena na zaprežna kola s ljestvama za sijeno. Tada još u selu nije bilo struje. Mladići su se dogovorili i tiho su kola odvukli iza ugla i zaustavili su pored kuće susjeda. Ali stric Joza je spavao kao zec i čuo ih je. Brzo se obukao u gaće i već je bio na ulici.  Mladići nisu mogli pobjeći. Stric kaže: „Što ovdje radite?“ Prestrašeni mladići nisu znali što reći. Tuomi, koji je bilo najbliže, palo je na pamet kako ih spasiti, rekao je tiho: „Željeli smo nešto uraditi stricu Ivcu i razmišljamo kamo odvući kola.“

                Susjedi su se nedavno svađali zbog kokoši koje su im razgrabile vrt. Stricu Jozi je ova stvar pala na pamet, mogao bi mu to uzvratiti.  Tiho govori: „Ja vam ću pomoći ali ne smijete to izdati. Kola odvuknemo u ilovastu jamu.“ Mladići se se bojali da stric upozna svoja kola, onda su rekli da je dovoljno odvući kola samo iza ugla. Stric Joza je zaboravio da je svoja kola odvukao ispred kuće i kad je bila noć onda ih nije upoznao. Ponovno ih nagovarao da bi mu pomogli odvući kola. Nisu ga mogli od toga odvratiti, on si mislio – moram to Ivcu uzvratiti.  Bilo je to oko 200 metara udaljeno. Na pola puta su mladići nagovarali strica da to je već dovoljno. Ali stric nije slušao onda su mu morali pomoći odvući kola čak u ilovastu jamu koja je bila duboka do koljena.