SPOMINANJE NA RODNI KRAJ – Bedřich Sič – br. 5

kniga

Site: E-learning moravské chorvatštiny
Course: Jezik moravskih Hrvata - primarni tečaj
Book: SPOMINANJE NA RODNI KRAJ – Bedřich Sič – br. 5
Printed by: Guest user
Date: Thursday, 11 August 2022, 10:49 AM

Table of contents

1 SPOMINANJE NA RODNI KRAJ – Bedřich Sič – br. 5

V seli sme imali dvi kapele a niki ti muzikanti su se sevaljek našli da puoju s nami na put. Se vkup je nas sevaljek šlo veť nek stuo ljudi. Kašnje sme s gospodinom Navrátilom hodili aj va Šastin a va Štine. Tie putne miesta su bile daj jednako daleko od nas tako da je nam to zopet zieIo četire dni, jedan a puov dnieva tamo, drugi dan od puodne a trieti dan dopuodnena putnom miesti a pak zopet dom. Tamo aj najzad su se jačile jačke a molile molitve. Prociesiju su peljali stric Ive Skokanič a stric Bartol Pavlata. Njim su s predjačivanjem pomagali aj drugi hlapi. Nek sme došli dom sme pred selom divicu Mariju zopet lipo opravili a s muziku sme šli va crikvu. Pred selom je nas cielo selo ur čiekalo a su nas zdravili ; „vitajte od divice Marije Trihrastske. „ Celuomu pritieljstvu je se morav z puta doniest darem sviet kipiť Na vu puť je se šlo v pietak pred Duhi a došli sme v pondiljak na sviete Duhe dom. Hodili sme aj na put na Velehrad a Hostyn. To je bilo na svietoga Cyrila a Metuda ale to sme se s železnjicu vozili. V seli sme hodili na prociesie se molit da se nam na našich lapti uruodi. Jedna prociesia je šla okolo cimitiera a po Gonjiki k kapieljički pri Staroj Gori a druga k svietomu Križu kade su se cieste jedna k sklanjcu a druga k Rušpuhu rozhajale. Pri tom je se sevaljek molilo a jačilo.

Na vazma kad zvuoni zamukli sme mi hIapci hodili škrebetat. K tomu je saki imav stružice a nebo malu škrebetaljku a sme punim glasom naglaševali: "škrebeti, škrebeti na zdravu Mariju" nebo "škrebeti, škrebeti na tri ure" a k maši "škrebeti, škrebeti s jednim" a friško oš jednuč okolo sela "škrebeti, škrebeti skupa". Na bielu sobuotu sme si pak šli od stana k stanu pro viplaťu. Pred hrvalskim stanuom sme si jednim glasom jačili: "Čuda dicie malo jajov" asaki je nam dav šiest aj veť ijaj kie sme pak šli k jajaru staromu Bondi prodat. Pred českimi stani sme jačili "mnoho děti malo vajec" a pred nimškimi "Viele Kinder wenig Eier". tako sme sakoga zadovuoljili. To cielo škrebetanje su peljali miništranti, oni su si pak aj najveť jaj zieli a mi mali sme dostali až ča je na nas ostalo. Ale to je bila miništrantom plaťa za cielo lieto službe v crikvi. Tako mi nisme mogli jako jafkat.

Prijevod

U selu smo imali dvije kapele i neki glazbenici su se uvijek našli da bi s nama išli na hodočašće. Zajedno nas uvijek išlo više od sto ljudi. Kasnije smo s gospodinom Navrátilom išli također u Šaštín i Křtine. Ova svetišta su bila od nas isto udaljena onda smo opet išli četiri dana, dan i pol tamo, drugi dan popodne i treći dan prijepodne na svetištu i poslije opet kući. Tamo i natrag su se pjevale pjesme i molile su se molitve. Procesiju su vodili stric Ive Skokanič i stric Bartol Pavlata. S pjevanjem su im pomagali također drugi muškarci. Dok smo došli kući, onda smo djevicu Mariju ponovno lijepo obukli i s glazbom smo išli u crkvu. Ispred sela su nas svi domaći već čekali  i zdravili su nas: „Dobrodošli od djevice Marije Trihrastske.“ Svim rođacima morao sam donijeti s hodočašća svetu sliku. Na ovo hodočašće smo išli u petak prije dana Duha Svetog i na dan Duha Svetog u ponedjeljak smo došli kući. Takoder smo išli na hodočašće u Velehrad i Hostýn. To je bilo na dan svetog Ćirila i Metoda ali tamo smo išli vlakom. U selu smo išli u procesiji moliti se za to da će biti naša polja obilna. Jedna je procesija išla oko groblja po putu „Gonjik“ prema kapelici kod Stare gore i druga je išla prema svetom Križu gdje su se putovi razilazili – jedan vodi prema „sklanjcu“ i drugi prema Hrušovanima. Usto se uvijek molilo i pjevalo.

Na Uskrs, kad su zvona prestala zvoniti, išli smo mi dječaci škrebetati. Svaki je imao veću škrebetaljku  ili manju ručnu škrebetaljku i punim glasom smo oglašavali „škrebetati, škrebetati na zdravu Mariu“ ili „škrebetati, škrebetati na tri sata“ i k misi „škrebetati, škrebetati s jednom“ i poslije ponovno brzo oko sela „škrebetati, škrebetati s objema“. Na Veliku subotu smo išli od kuće do kuće s kolendom da bi smo dobili jaja. Ispred hrvatskih kuća smo pjevali „puno djece, malo jaja“ i  svaki nam je dao šest i više jaja koje smo poslije prodali starom stricu Bondimu. Ispred čeških kuća smo pjevali „mnoho dětí, málo vajec“ i ispred njemačkih „viele Kinder, wenig Eier“, tako smo svakoga zamolili. Škrebetanje su organizirali ministranti, oni su poslije imali najviše jaja i mi smo imali ostatak. Ali to je bila za njih plaća za pomoć u crkvi tijekom godine. Nismo se mogli žaliti.