SPOMINANJE NA RODNI KRAJ – Bedřich Sič – br. 3

kniga

Site: E-learning moravské chorvatštiny
Course: Jezik moravskih Hrvata - primarni tečaj
Book: SPOMINANJE NA RODNI KRAJ – Bedřich Sič – br. 3
Printed by: Guest user
Date: Thursday, 11 August 2022, 10:42 AM

Table of contents

1 SPOMINANJE NA RODNI KRAJ – Bedřich Sič – br. 3

Na pamatku toga su v lukach pri Dinji postavili obelisk ale na žalost su to na tom kameki zaznamenali na nimškom jaziku. Drugačije ale naši ljudi nisu znali pisat da nam nigduor nigdar ni dav nauku na našem jaziku. To se na žalost ni anji po prvoj vojski zminilo tako da sme mi ostali až do našega visieljenja na našem materinskom jaziku nepismeni. Miesto kade je obelisk postaven je našim ljudiem aj pripominalo da su za tride-setlete vojske v leti 1618 - 1648 kad su až va Frielištof došli Švedi tamo v rakiťu a v rogozi sranjali svoje blago da njim ga Švedi neziberu. V lieti 1934 kad sme slavili 350 liet našega doseljinja /po starom bruojenju/ je biv ta obolisk postaven na nuov kamek a tamo zasadjena daska. To ča je bilo tamo napisano se zopet Nimcom ni ljubilo a su to s dlietom vitukli. Po našem visiljenju su se našli drugi vandali ki su tu dasku skinuli.

Za vrti sela a med Jevišovku je bilo spašiště pro guske. Saki stan je držav dvi až tri huovne guske. Jedna guska je visidila až sedam aj vet' gusinkov. Gmajna je pro guske ogradila nikuliko hektarov spašišťa kuo je šlo až preg Jevišovke tako da su guske imale vuodu za pluti. Doklje su bile gusinke maljunke su je hodila dica past. Male gusinke su gospodarice na nogah poznamenale tako daje roziznaju od tujih. Kad su guske virasle su znale z spašišta same dom duojt. V seli je bilo 2000 aj veť guskov. Kad su navečer uodprli tri liese su se guske jedna preg druge paštile dom a te mlade su se kulikrat zgubile. Dica su imala ča dielat da je najdu a dom dorenu. Za to je na naš kiritov bila na sakom stoli višupana pečena guska. Z druge strane silnjice su bile šrajnke, ogradjeno miesto pro konje. Tamo su naši gospodari zapeljali mlade konje a kobile s hujzinkami, da se pasu.

Prijevod

Za uspomenu toga su na livadama kod Dinje sagradili obelisk ali nažalost su natpis na kamenu zabilježili na njemačkome. Ali drugačije naši ljudi nisu znali pisati jer im nitko nikada nije omogućio učiti na našem jeziku. Ovo se nažalost ni po prvom svjetskom ratu nije promijenilo, onda smo ostali čak do iseljenja na našem materinskom jeziku nepismeni. Mjesto, gdje je ovaj obelisk sagrađen, podsjećavalo naše ljude također na to gdje su sakrili svoje blago u tridesetgodišnjem ratu između 1618. i 1648. godine da bi im ga ne uzeli Šveđani kad su došli u Frelištof. U 1934. godini, kad smo slavili 350. godišnjicu našeg doseljenja (prema starom brojenju), bio je ovaj obelisk postavljen na novo postolje i u njemu je bila ploća. Ovo, što je tamo bilo napisano, nije se ponovno sviđalo Nijemcima i oni su to s dlijetom razbili. Poslije našeg iseljenja pronašli su se drugi vandali koji su ploću skinuli.

            Iza vrtova sela i između Jevišovke bila je paša za guske. U svakoj kući su imali dvije ili tri guske za uzgoj. Jedna guska je imala čak sedmero i više guščadi. Općina je za guske ogradila nekoliko hektara paše koja je vodila kroz Jevišovku tako da bi guske imale dosta vode. Dok je bila guščad malena, djeca su ju pasla. Gazdarice su malu guščad označile na nogama da bi ju prepoznale od tuđih. Kad je guščad izrasla, znala je sama doći s paše kući. U selu je bilo više od dvije tisuće gusaka. Kad su se navečer otvorile tri brane, guske su se žurile kući i mala guščad se nekoliko puta izgubila. Djeća su imala što raditi da ih nađu i natjeruju kući. Ali za to na naše hodočašće nije falila na svakom stolu dobro uhranjena guska. S druge strane puta bile su ograde za konje. Tamo su naši gospodari vodili mlade konje i kobile sa ždrijebadi da bi se pasli.