SPOMINANJE NA RODNI KRAJ – Bedřich Sič – br. 1

kniga

Site: E-learning moravské chorvatštiny
Course: Jezik moravskih Hrvata - primarni tečaj
Book: SPOMINANJE NA RODNI KRAJ – Bedřich Sič – br. 1
Printed by: Guest user
Date: Wednesday, 7 December 2022, 05:28 AM

Table of contents

1 SPOMINANJE NA RODNI KRAJ – Bedřich Sič – br. 1

Narodiv sam se puov lieta po prvoj vojski. Virasav sam duoma u mojich rodičov a až do samoga nuťenoga visieljenja sam živiv va Frielištofi. Va seli je bivalo 1201 ljudi, va 312 hyžach.

Frielištof je bilo to najveťe z trich hrvatskich selov na južnoj Moravi. Naši ljudi su se živili polnogospodarstvom, druge prace je bilo jako malo. Tako su se morali za živobiťie sami starat. Frielištofski katastr je imav okolo 1.200 ha, z loga 1/3 lukov a paše a 2/3 laptov.

Gduo je došav va Frielištof s železnicju je vistupiv pri samoj Dinji. Z Dinje je se vuoda až sedamkrat za leto preljivala. Okolo Dinje je sama ravina a tako kad su oš za staroga Rakuskoga stavljali železnjicu su morali navozit daj dva metre visoku razu da železnjica nebude pod vuodu. Kad je došla velika vuoda je bilo daleko široko se pod vuodu a se je plulo a nek glave vrbuov s kitami je v lukah bilo vidit. Tih je bilo na se strane jako čuda da anji Nuovu Preravu ni bilo vidit. Saki gospodar je imav jednu stran granjice s vrbami visadjenu. Kad su kite na vrbah visoko virasle su se porizale a s cipalinami je se kuhalo a v zimi grijalo. Pri velikoj vuodi su stric Joza Tomšič na plavi prevažali kuonve s mlikuom k železnjici. Aj ljudi ki su morali v Nikišporak su brali na plav. Preplavit se preg Jevišovke je bilo strašno, tamo je vuoda brala plav s suobu a ljudi su se jako buojali da te njih vuoda odniest až v Dinju kadien je to bilo oš čuda guore. Zato je gmajna dala navozit k železnjici daj dva metre visoku silnjicu. K tomu je nam s piniezi pomuogla aj naša nuova Československa republika. Nikda je se velika vuoda dognala tako frižko da se ljudi nisu staćili s blagom a sienom vrnut z luk ravno dom a su morali puojt po višljoj zemlji až preg Rušpuha. Čudakrat je njim se sieno s vuodu odplulo. Zato je ale Dinja naše luke sevaljek dobro pognojila da nam je lipa pak gusta trava narasla ku je bilo težko kosit. Luke blizko sela su patrile gmajni a tamo su v licitaciji prodavali domatim ljudiem diele. Gduo je veť zaplativ ta je diev dostav. 

Prijevod

Rođen sam pola godine nakon prvog svjetskog rata. Odrastao sam kod mojih roditelja i već do iseljenja sam živio u Frelištofu. U selu je živjelo 1201 ljudi u 312 kućama.

            Frelištof je bio najveći od sva tri hrvatska sela u južnoj Moravskoj. Naši ljudi su se bavili poljoprivredom, drugih poslova baš nije bilo. Tako su se morali sami brinuti za svoj život. Područje Frelištofa je imalo oko 1200 hektara, s toga je bila jedna trećina livada i pašnjaka i dvije trećine polja.

Tko je došao u Frelištof vlakom, izlazio je iz vlaka upravo pri samoj Dinji. Iz Dinje se voda izlijevala u ljetu čak sedam puta. Oko Dinje je samo nizina i kad su već za vrijeme stare Austrije gradili ovu željeznicu, morali dovesti gotovo dva metra visoku branu da željeznica neće biti pod vodom. Kad je stigla poplava, onda je bilo sve pod vodom i sve je plivalo i bilo je vidjeti samo glave vrba s granama na livadama. Tih je bilo sa svih strana dosta, ni Novu Preravu nije bilo vidjeti. Svaki je gospodar imao jednu časticu ograničenu s jedne strane vrbama. Kad su grane na vrbama visoko izrasle, orezale su se i s granama se kuhalo i u zimi grijalo. Kad je bila poplava, stric Joza Tomšič je na brodu prevozio kante s mlijekom prema željeznici. Također ljude, koji su morali ići u Mikulov, brali na brod. Preploviti se kroz Jevišovku je bilo strašno, voda je tamo brala brod sa sobom i ljudi su se bojali da ih voda odnese čak u Dinju u kojoj to je bilo još gore. Zato je općina navozila k željeznici gotovo dva metra visoki put. U tome nam je pomogla također naša nova Čehoslovačka. Nekada je poplava stigla tako brzo da ljudi nisu uspjeli vratiti na vrijeme s blagom i sa sijenom s livada kući i onda su morali ići po višom putu čak preko Hrušovane. Mnogo puta im je sijeno s vodom otplivao. Ali za to je Dinja naša polja uvijek dobro pognojila i izrasla nam je lijepa i gusta trava koju je bilo teško žeti. Livade blizu sela pripadale su općini i tamo su dijelove prodavali u dražbi domaćim ljudima. Tko je zaplatio, ovaj je dobio dio.